Sutra vanredni parlamentarni izbori u Bugarskoj

Građani Bugarske sutra izlaze na vanredne parlamentarne izbore koji su raspisani pošto je premijer Bojko Borisov iz desne partije Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB) podneo ostavku posle poraza njihove kandidatkinje na predsedničkim izborima.

Prema poslednjim anketama, GERB bi ponovo mogao da osvoji najveći broj glasova, premda je izjednačen s koalicijom oko Bugarske socijalističke partije.

Cenzus od četiri odsto, trebalo bi da pređu još i Ujedinjeni patrioti i centristički Pokret za prava i slobodu (DPS) sa oko sedam odsto glasova, kao Volja sa oko šesto i Glas naroda sa četiri odsto glasova. Ostale partije se, prema tim anketama, neće izboriti za jedno od 240 mesta u parlamentu.

Analitičari ocenjuju da će uz takve rezultate biti neophodna koalicija, a smatraju da bi GERB lakše mogao da formira koalicionu vladu, iako se predviđa da će ta vlada biti relativno nestabilna.

Lider GERB-a Bojko Borisov, jedini premijer koji je od pada komunizma izabran na dva mandata, u novembru je podneo ostavku, ispunivši tako obećanje da će podneti ostavku ako njegov kandidat bude poražen na predsedničkim izborima.

U novembru 2016. kandidat GERBA Cecka Cačeva ubedljivo je poražena na predsedničkim izborima, posle čega je Borisov podneo ostavku, a zemlju od tada vodi prelazna vlada.

Najjači argument Borisova u predizbornoj trci su rezultati ostvareni tokom vladavine od 2009-2016, među kojima su pad nezaposlenosti na osam odsto, povećanje minimalne zarade na 235 evra, privredni rast iznad tri odsto i razvoj mreže autoputeva.

Ipak, mnogi Bugari smatraju da nije dovoljno uradio po pitanju smanjivanja siromaštva, budući da je Bugarska i dalje najsiromašnija članica EU, kao i po pitanju reformi pravnog sistema.

GERB obećava borbu protiv korupcije, povećanje minimalne na 332 evra i prosečne plate na 766,9 evra tokom naredne četiri godine, dupliranje plata za učitelje i pomoć velikim porodicama, piše u izveštaju istraživačke fondacije Robert Šuman.

Glavni konkurent levičarska koalicija BSP u izbore ulazi na krilima ubedljive pobede svog kandidata Rumena Radeva na predsedničkim izborima u novembru prošle godine, mada u istraživanjima nije uspela da ostvari značajnu prednost nad GERB-om.

Liderka levičara Kornelija Ninova rekla je da bi promenila poreski sistem uvođenjem iste tarife od 10 odsto za sve građane osim onih koji zarađuju više od 5.000 evra mesečno, koji bi bili oporezovani sa 20 odsto. Takođe bi više novca iz budžeta odvajala za kulturu i uvela olakšice za roditelje.

Prema analizama, ostale stranke nemaju prevelikog uticaja na političku situaciju u Bugarskoj, koja se ocenjuje kao nestabilna. Analitičari su složni u oceni da će neke od manjih stranaka na kraju ipak preći cenzus.

Ankete pokazuju da su korupcija i slabost pravosuđa najvažnija pitanja za birače.

GERB, kao dominanta partija u poslednjih deset godina, posebno je podložna kritikama zbog lošeg vladanja, ali i Ninova ima sličan teret, pošto je kao zamenica ministra privrede u socijalističkoj vladi optužena da je umešena u skandal s pranjem novca.

Pored optužbi vlasti za korupciju, Ninova je pridobila deo glasača obećanjem da će imati bolje veze s Rusijom kao ravnotežu članstvu Bugarske u NATO. Sa smanjenim entuzijazmom za EU posle decenije članstva, mnogi Bugari su pozdravili takve najave, a stariji glasači socijalista čak priznaju da osećaju nostalgiju za komunističkom prošlošću.

Moskva je već naznačila da će sarađivati sa socijalističkom vladom na velikim energetskim projektima, među kojima bi moglo da bude oživljavanje projekta Južni tok i završetak nuklearne elektrane Belene, od čega je Borisov odustao posle pritiska Zapada.

(Beta)